Одељења

МАТИЧНА СЛУЖБА

На основу члана 27.став 2. Закона о библиотечкој делатности („Службени гласник РС“, број 34/94) Министар културе донео је Решење о одређивању библиотека које обављају матичне функције у библиотечкој делатности. Тако је Библиотека „Радоје Домановић“ добила матичност над библиотекама у Јабланичком округу и то на територији општина: Власотинце, Бојник, Лебане, Лесковац, Медвеђа и Црна Трава. Библиотека „Радоје Домановић“, као матична установа за мрежу општинских библиотека и организационих јединица других организација које обављају библиотечку делатност у Јабланичком округу води регистар билиотека, односно организационих јединица које обављају библиотечку делатност, пружа стручну помоћ библиотекама, врши надзор над стручним радом библиотека, стара се о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности, прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотечкој делатности и предлаже мере за унапређење библиотечке делатности и њихово спровођење.

 

СТРУЧНО ОДЕЉЕЊЕ СА ЧИТАОНИЦОМ

Стручно одељење са читаоницом оформљено је 50-их година 20 века. У свом фонду садржи велики број монографских публикација из свих научних области, богату референсну збирку као и значајан фонд старе и ретке књиге.Одељење пружа специјализоване услуге широком профилу читалачке публике. Читаоци фонда Стручног одељења користе само у њеним просторијама тј. у Читаоници која има 70 читалачких места, где им је омогућен несметан научно-истраживачки, студијски и едукативни рад. Стручно одељење има 34520 библиотечких јединица које се путем куповине, поклона Министарства културе Републике Србије, или поклона корисника, свакодневно увећавају. Публикације које ово одељење не поседује у свом фонду прибављају се путем међубиблиотечке позајмице која се успешно обавља у сарадњи са Народном библиотеком Републике Србије. Стручно одељење има алфабетски, стручни и предметни каталог. Публикације су унутар депоа сређене по УДК систему. У овом одељењу налази се и изложбени простор који је адекватно искоришћен за промоцију актуелних стручних тема или догађаја. У Стручном одељењу раде два библиотекара са високом стручном спремом.

 

ПОЗАЈМНО ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОДРАСЛЕ

Позајмно одељење за одрасле оформљено је крајем четрдесетих година прошлог века. Књижни фонд садржи око 30.000 хиљада књига и разврстан је по УДК-а систему. Куповином књига, поклонима Министарства културе Републике Србије и поклонима корисника, фонд се свакодневно увећавао. Приступ књигама је слободан и подесан за самостално претраживање. Све књиге са овог одељења могу се позајмљивати на лично коришћење са двадесетодневним роком враћања. Одљење је намењено свим корисницима старијим од 14 година. Позајмном одељењу припада и фонд стране књиге који садржи књиге на енглеском, француском, руском и немачком језику. Фонд садржи око 2500 књига које се издају на читање. Позајмно одељење има алфабетски и стручни каталог.

 

ДЕЧИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ

Дечје одељење формирано је 1960.године.Основао га је тадашњи управник Атанасије Младеновић. Седиште је било на углу Шоп-Ђокићевог комплекса. Касније, 1962. године пресељено је у садашње просторије Библиотеке. Корисници овог одељења су деца предшколског узраста, као и ученици од првог до осмог разреда основне школе. Структура књижног фонда одговара њиховим потребама и интересовањима и чине га сликовнице, школска лектира, белетристика и стручна књига. Фонд располаже са 20.000 књига. Приступ књигама је слободан. Књиге се изнајмљују, осим збирке приручника, које се користе искључиво у Читаоници одељења.Школска лектира је издвојена по разредима, док је остали део фонда смештен по УДК-а систему. Постоје два каталога, ауторски и насловни.

 

ПЕРИОДИКА

Часописи, новине и остале серијске публикације чине саставни део библиотечког фонда од оснивања Библиотеке. Временом долази до издвајања фондова и формирања нових одељења, тако да је за Одељење периодике, које је до 2003. године било у саставу Стручног одељења, обезбеђен одговарајући стручни кадар, простор и опрема. Часописи и новине као носиоци најактуелнијих информација из свих области науке и културе постају предмет великог интересовања корисника Библиотеке. Фонд периодике се претражује преко лисног, алфабетског и предметног каталога. Библиографски опис серијских публикација врши се по утврђеним међународним стандардима за серијске публикације ISBD (s), што ће приликом аутоматизације, која је у току, омогућити комуникацију свих фондова у мрежи. Периодика има 386 наслова часописа различитог профила, како на српском тако и на страним језицима, и пет наслова дневних новина. Део националне штампе се коричи и трајно чува за ову и будуће генерације. Периодика се издаје на коришћење искључиво у читаоници Стручног одељења. Серијске публикације се обезбеђују претплатом, поклоном Министарства културе и донацијама правних и физичких лица.

 

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ

Завичајне збирке су посебно важни сегменти свих библиотека по којима се оне препознају и разликују. На иницијативу за формирање завичајних одсека, како су у почетку називани, започету 1953. године, тада Градска библиотека и читаоница у Лесковцу по преласку у нове просторије основала је Одељење завичајног фонда Лесковца и околине.Тада је и почело прикупљање завичајне грађе. Инвентарисање и обрада материјала, засебно од општег фонда, почело је 1987. године. Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу је тек крајем 2001. стекла кадровске и просторне услове за самосталан рад овог Одељења. Завичајна фонд садржи 2640 монографских публикација, 602 серијске публикације, рукописну грађу и значајну и разнолику збирку некњижне грађе чија је обрада у току. Има израђен алфабетски каталог, предметни каталог, каталог серијских публикација, картотеку књижевних стваралаца из Лесковца и каталог дезидерата. Најчешћи вид прикупљања завичајне грађе је путем поклона, у сарадњи са писцима, локалним установама и организацијама.

 

ОДЕЉЕЊА НА ТЕРЕНУ

Народна библиотека “Радоје Домановић“ има разгранату мрежу библиотека на терену. Њених 11 одељења на терену налазе се у следећим местима: у Печењевцу, Брестовцу, Винарцу, Турековцу, Манојловцу, Грделици, Предејану, Губеревцу, Великом Трњану, Вучју и Мирошевцу. До 1973. године одељења библиотека у Вучју, Грделици, Печењевцу и Брестовцу функционисала су као самосталне општинске библиотеке, да би се 31. 12. 1973. године интегрисала са Народном библиотеком “Радоје Домановић“ и постала њена одељења. Сва одељења на терену имају сталне раднике са пуним радним временом. Фондови књига ових библиотека крећу се од 5.000 до 7.000 библиотечких јединица, осим одељења у Вучју и Грделици која поседују око 15.000 библиотечких јединица.

РЕДАКЦИЈА КЊИЖЕВНОГ И НАУЧНОГ ПРОГРАМА

Народна библиотека “Радоје Домановић“, током низа година свог постојања, пружала је богат и квалитетан програм културно-просветне делатности, кроз разноврсне облике рада:

• Програмске акције и манифестације. Библиотека је учествовала у акцијама општинског, регионалног или републичког значаја (Светосавске свечаности, Месец књиге, Такмичење за читалачку значку, бесплатан упис ђака првака…)

• Изложбе књига, које су презентовале нове књиге, стару и ретку књигу, часописе, новине, стручне књиге, завичајну грађу…

• Књижевне сусрете и промоције књига на којима су учествовали истакнути књижевни ствараоци, значајна имена књижевне критике.

• Предавања водећих имена наше науке и уметности.

Данас се основно начело програмске делатности Народне библиотеке “Радоје Домановић“ одвија у знаку отворене књиге. Ова одредница указује управо на оно повлашћено место какво је Библиотека, која омогућује да се боље и јасније сагледа духовни реалитет средине у којој делује и света у коме живимо. Тиме, уствари, желимо да се програмске активности на нов и савремен начин устроје и заузму право место и поставе Библиотеку у нов културолошки и друштвени контекст, подударан новој улози и могућностима њеног деловања. Програмима: Читање старог, Читање новог, Именице, Листање, Слике међу књигама(ликовни програм)… Библиотека популарише нова научна и уметничка достигнућа. Окосницу програма Читање новог чини комплекс дела насталих у ово време, наше време, чији смо актуелни савременици; дакле, оних дела за чије вредновање још није успостављена тзв. историјска дистанца. Значења дела и сам њихов настанак препоручују се из перспективе присутног аутора и из перспективе издавача и критичара који га представљају. Програм Именице, у свом основном фонду идеја представља врхунске ствараоце, мислиоце дубоког трага у нашој уметности, култури и науци, затим феноменологију самог стварања и поетике од непосредне важности за дешифровање и разумевање најсложенијих и најбољих дела. Информативни програм Листање има две основне функције: најпре, да поспеши квалитет наше упућености у обиље и распоне информативне и часописне периодике; потом, да поспеши успешност комуникације између оних који “праве“ листове, новине и часописе и оних којима су намењене. Те две функције су, природно, повезане у мери у којој доприносе ефикасности наше обавештености, проширењу наших сазнања и опште културе, идеја типичних за време у коме живимо. У основи ликовног програма Библиотеке-Слике међу књигама је, заправо, један привидан парадокс лесковачког културног живота: да се организацијом књижевних програма баве многе друге институције и удружења, осим Библиотеке као најпозваније и најстручније, а не баве се видовима и облицима културе и уметничког изражавања примерених садржајима њихове основне делатности. Та чињеница обезбеђује Библиотеци узвратно право да организује ликовне и музичке програме, и она ће то чинити докле год постоји интересовање да се под њеним окриљем обједињује реч, музика и боја. Основни циљеви књижевних вечери јесу информација ( о новом делу и аутору ) и анимација ( буђење интересовања за дату уметничку област или дело ). Како је суштина књижевне вечери анимациона, позивају се они уметници чије дело аутор (уредник ) вечери изузетно цени и сматра значајним и онај критичар који има слично, позитивно мишљење о датом делу. (Ако би била у питању трибина поводом истог дела, онда би обавеза уредника трибине била да позове критичаре који имају различита мишљења и ставове. У средствима јавног информисања редовно се представљају нове књиге, дају препоруке за читање фондова и пружају информације о активностима Библиотеке. Садашњи императив у раду Одељења културног и књижевног програма је: организовање квалитетних програма и афирмација правих културних, уметничких и духовних вредности.

 

НАБАВКА И ОБРАДА

Набавка је једна од најодговорнијих функција сваке библиотеке. Библиотека своју набавну политику утврђује на основу потреба корисника према чијој се структури врши оцена и избор грађе. У фонду Библиотеке налази се најзначајнија актуелна литература из свих области знања и уметности, како би се задовољили укуси и потребе различитих образовних и културних нивоа становништва и различитих узраста, на чему се и темељи набавна политика Библиотеке. Један од основних начина набавке је путем куповине, мада књиге у Библиотеку пристижу и путем размене и поклоном. Сав библиотечки материјал који уђе у Библиотеку после провере, физичке обраде и инвентарисања, одлази у магацине или полице где добија своје место према УДК-а класификацији.