Библиотекари пишу

Коришћење приручног фонда у Библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу

Библиотека као институција постоји благодарећи својим фондовима. Основни задатак библиотеке је да те фондове приближи читаоцима, да им омогући њихово што боље коришћење. Библиотека је насушна потреба нашег духа, свака књига на њеним полицама представља, не људски продукт, већ необичну ствар, готово мађију, која оном ко је има даје нарочите способности и изузетну моћ. И нобеловац Иво Андрић гајио је велику љубав и поштовање према овој установи: „Сам изглед библиотеке има нечег људског и културног, умирујућег и узбудљивог у исто време. И најскромнија полица са књигама изазива у нама извесно осећање присности,те књиге на полици казују нам да ћемо са укућанима лакше наћи додирне тачке и теме заједничког интересовања.“
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу матична је библиотека која развија библиотечку делатност на целом подручју Општине. Она је добро уређена и омогућује својим корисницима темељита знања која ће им помоћи у даљем образовању, прати достигнућа из разних области науке и културе. Наша Библиотека није само место за позајмљивање књига, већ центар прилагођен потребама корисника библиотеке, центар који им пружа одређену количину знања, оспособљава их да постану стални корисници, ствара целовите личности које ће пратити достигнућа у својој, слободно одабраној професији.
Библиотека „Радоје Домановић“ прати савремене књижевне токове, савремена књижевна дела доприносе снажнијем везивању младих за књижевност и културне вредности уопште. Корисника библиотечког фонда треба оспособити да, према узрасту и интересовању, бира књиге за себе, да књигу упозна истраживачким читањем и да разуме и схвати прочитани текст. При избору књиге ваљало би водити рачуна и о издању. Није свеједно да ли је књига критика и есеја новијег или старијег издања, има ли предговор или поговор. Неретко, књиге старијих издања су са превазиђеним историографским закључцима.
Књижни фонд наше Библиотеке својим обимом и садржајем формира и усмерава интересовања, како за белетристику, тако и за приручну литературу, часописе, аудио-визуелна средства. Правилан и пропорционалан састав књижног фонда је условљен набавном политиком, која није само ствар библиотекара, мада је и његова улога неоспорна у праћењу читалачких интересовања, већ зависи у великој мери од степена узајамне сарадње са оснивачем, тј. Општином. Народна библиотека „Радоје Домановић“ пружа могућност свима онима који се баве науком да се упознају са основним изворима знања: уџбеницима, приручницима, енциклопедијама, речницима, критичким издањима, стручном литературом и часописима. Сви извори информација доступни су у слободном приступу ученицима, професорима, радницима, студентима, пензионерима, свима онима који се њима непосредно служе и који им користе у стицању, проширивању и продубљивању знања. Сва ова грађа је стручно обрађена, како би потребе корисника за информацијама могле бити задовољене на најбржи и најпотпунији начин. У том циљу посебна пажња је посвећена референсној збирци: енциклопедијама, лексиконима, речницима, лексикографским радовима, који кориснику омогућују самостално претраживање података и информација. Ова збирка је издвојена од осталог фонда, на видном месту и на тај начин, ширим и свестранијим коришћењем, она у правом смислу постаје приоритетни инструмент образовања.
Приручна литература је обавезни фонд свих библиотека, служи као допуна обавезној литератури, коришћењем ове информационо – документационе литературе читаоци откривају разне изворе сазнања, чији је крајњи циљ схватање суштине одређене науке или научне области. Велики је број научних часописа и зборника који се објављују у културним центрима наше земље. Велики су и напори које чине академије, универзитети, библиотеке, музеји и друге научне установе и поједини научни радници у објављивању ових публикација. Часописи омогућују да се резултати науке, бар у крупним контурама, приближе широком кругу читалаца. Постоји велико интересовање за резултате са подручја економије, политичке и културне историје, лингвистике, права, етнографије. Периодичне публикације упознају кориснике са важнијим радовима из различитих области науке, у кратким изводима, и без тога, прети опасност да важни и корисни научни радови остану по страни, далеко од очију шире јавности, а доступни само ужем кругу људи.
У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ налазе се часописи који се баве питањима језика и књижевности, методичким питањима, часописи из области филозофије, психологије, медицине, природних наука… Приручна литература је допунска литература и упознаје корисника са текућим, актуелним информацијама и научним сазнањима. Ова врста публикација далеко брже од књиге доноси податке о научним достигнућима, открићима и истраживањима. Зато је њихово присуство у фондовима библиотека од непроценљиве важности.
Знатно повећан број корисника, с једне стране, и повећане продукције штампаних материјала, као и нештампаних нових медија, с друге стране, допринео је мењању технологије рада и увођењу нових метода у библиотечку делатност. Појавила се потреба да се обради велики број библиотечких јединица и да се оне презентују корисницима. То подразумева аутоматизацију библиотечког пословања ради што ефектнијег и бржег претраживања информација. Рачунари су постали продужена рука човековог интелекта, логичке машине које из добро постављеног програма могу да извуку, не само оно што се од њих тражи, него и све друго што је својство логичког, повезаног мишљења. Посебна предност аутоматизације је та што рачунар, из великог мноштва података, извлачи решења и одговоре и за оно што нисмо тражили. Читаоци у нашој Библиотеци, поред коришћења рачунара, могу до информације да дођу и уз помоћ каталога. На располагању су три врсте каталога: алфабетски, предметни и стручни, и сваки од њих даје одговор на одређену врсту захтева. Документационо – информациона служба, без које се данас не може замислити никакав стручни или научни рад, има задатак да ту огромну количину докумената среди и кориснику пружи брзу, прецизну и потпуну информацију. Предметни каталог који сређује публикације према садржини, а има за базу природни језик, необично је погодан систем за то, јер може да прати специјализацију и ток развоја науке.
Као добро од посебног интереса, књига остаје у средишту друштвене пажње. Писана са необичном љубављу, која се граничила са фанатизмом, преписивана и чувана кроз векове у најнеобичнијим и најнеповољнијим условима, она се преносила као драгоцено наслеђе, хуманистичко испољавање бриге о будућности човечанства, поставши добро сваког појединца. Читалачка традиција корисника наше Библиотеке је веома развијена и треба је и даље неговати. Улога библиотекара је ту веома битна, он мора да поседује широко и свеобухватно знање, да буде комуникативна, отворена личност, спремна да у сваком моменту пружи одређену информацију. Али, и библиотека својим изгледом, опремом и уређењем мора да буде привлачан амбијент. Простране и светле просторије са сликама писаца, пробрани цитати о књизи и читању, илустрације књига – све то учвршћује навику долажења у библиотеку.
Да је библиотека установа која пружа мир, хармонију, склад мисли и дела, да је то свети храм где је књига једина реликвија, сведочи и правило Библиотеке у Прагу из 1782. године:
„Немој никада да улазиш тајно преко прага,
немој да дираш ормане.
Замоли за књигу која ти треба,
а док је користиш чувај је да остане чиста.
Немој на њу да се наслањаш,
а док преписујеш не стављај папир на њу.
Одржавај тишину и не сметај другима
гласним читањем.
Када одлазиш затвори књигу,
лично је предај.
Немој ништа да платиш,
отићи ћеш богатији,
и дођи поново што чешће.“
Jадранка Јовић, библиотекар Одељења периодике Надодне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу.